Културологија Михаила Епштејна: метадисциплина транскултурности

Овај осврт на дефиницију и епистемолошку функцију транскултуре део је дискусије организованe у Институту за књижевност и уметност у Београду у јуну 2019. године као виртуелни састанак, на коме је учествовао и покретач појма транскултуре Михаил Епштејн. Аутор осврта се позива на тезе Епштејна и њего...

Full description

Bibliographic Details
Main Author: Slobodanka Vladiv Glover
Format: Article
Language:deu
Published: Institute for Literature and Art 2023-10-01
Series:Књижевна историја
Subjects:
Online Access:http://knjizevnaistorija.ikum.org.rs/index.php/home/article/view/431
Description
Summary:Овај осврт на дефиницију и епистемолошку функцију транскултуре део је дискусије организованe у Институту за књижевност и уметност у Београду у јуну 2019. године као виртуелни састанак, на коме је учествовао и покретач појма транскултуре Михаил Епштејн. Аутор осврта се позива на тезе Епштејна и његовог саговорника, грузинског филозофа Мераба Мамардашвилија, о транскултури, које ставља у шири контекст постструктурализма. У осврту се даје критика појма транскултуре, у којој се долази до увида да је то трансценденталан појам који не може да се уврсти у било коју дисциплинарну методологију (попут тзв. World Literature, социологијe или студија културе). По истој логици, појам културологије, који Епштејн уводи као неку врсту философије о култури и транскултури, као мета-дисциплина обухвата све дисциплине хуманистичких наука. По питању трансценденције појма „транскултура“, аутор осврта доводи у везу друга два трансцендентална појма: différence (разлика) и Bildung (образовање). Différence се повезује са структуром значења код постструктуралисте Жака Дериде, а Bildung се црпи из Хегелове мисли о негативитету, који је услов сваког духовног стварања. Појављује се паралела између différence, Bildung и траснкултуре као позиције изван културе, измештености или аутсајдерства као идеалне позиције за транскултурна размишљања о култури.
ISSN:0350-6428
2738-151X