ТРАГОВИ АНТИЧКОГ НИША У ДЕЛИМА ПУТОПИСАЦА XVI ВЕКА

Територија каснијег античког Наисуса (Naissus) била је интересантно подручје још у праисторији, али ће се тек са доласком Римљана овде формирати насеље већег обима које ће временом прерасти у врло значајан град. Његовим ширењем и изградњом овде настају војни логор, градско утврђење, водовод, занатск...

Full description

Bibliographic Details
Main Author: Небојша М. Раденковић
Format: Article
Language:deu
Published: Faculty of Philosophy Novi Sad, Department of History 2016-06-01
Series:Истраживања
Subjects:
Online Access:http://istrazivanja.ff.uns.ac.rs/index.php/istr/article/view/1727
Description
Summary:Територија каснијег античког Наисуса (Naissus) била је интересантно подручје још у праисторији, али ће се тек са доласком Римљана овде формирати насеље већег обима које ће временом прерасти у врло значајан град. Његовим ширењем и изградњом овде настају војни логор, градско утврђење, водовод, занатске радионице, царска резиденција, некрополе. Наисус представља и врло важну раскрсницу путева који из овог града иду у свим правцима: према југу - правац Улпијат-Лисус, односно Скупи; према северу -Виминацијум-Сингидунум; према североистоку - Тимакум-Рaтиjариjа; према истоку -Сердика-Константинополис. Као такав он је био врло значајна локација за Римљане који су га, несумњиво због тога, увелико и изграђивали и бранили. Наисус је познат и као царски град, јер се у њему родио и једно време живео цар Константин о чијим се делатностима, како у градитељском тако и политичком развоју Римске империје, много може говорити. Његови наследници ће врло успешно наставити да раде на урбанизацији и изградњи Наисуса а многи остаци тога сачувани су до данас. У овом раду аутор говори о неколицини путописаца из западних земаља који су у XVI веку путовали према седишту турске царевине, Цариграду, и који су оставили значајне податке о античким остацима и локалитетима Наисуса. Многи од ових података били су веома драгоцени каснијим истраживачима ових локалитета иако неки од описаних остатака нису сачувани до данас.
ISSN:0350-2112
2406-1131