ВОЈВОЂАНСКИ ПОКРЕТ ИЗМЕЂУ ЈЕДИНСТВЕНЕ ПОЛИТИЧКЕ ПЛАТФОРМЕ И СТРАНАЧКИХ ИНТЕРЕСА
Војвођански покрет је настао као својеврстан израз незадовољства услед економско-политичког положаја Војводине у Краљевини Југославији у периоду када, након убиства краља Александра Карађорђевића, постепено оживљава вишестраначки парламентарни живот. Намера протагониста овог покрета била је да се др...
Main Authors: | , |
---|---|
Format: | Article |
Language: | deu |
Published: |
Faculty of Philosophy Novi Sad, Department of History
2016-05-01
|
Series: | Истраживања |
Subjects: | |
Online Access: | http://istrazivanja.ff.uns.ac.rs/index.php/istr/article/view/1716 |
_version_ | 1818915792996007936 |
---|---|
author | Саша Марковић Дарко Гавриловић |
author_facet | Саша Марковић Дарко Гавриловић |
author_sort | Саша Марковић |
collection | DOAJ |
description | Војвођански покрет је настао као својеврстан израз незадовољства услед економско-политичког положаја Војводине у Краљевини Југославији у периоду када, након убиства краља Александра Карађорђевића, постепено оживљава вишестраначки парламентарни живот. Намера протагониста овог покрета била је да се држава федерализује и да једна од федералних јединица буде и Војводина. Аргументи за овај став тражени су у неодговорној политици режима према Војводини, а која се заснивала на: неуспешној аграрној реформи која је требало да штити социјални мир а довела је до социјалне кризе, неприлагођеној кадровској политици у органима управе, неодмереној пореској политици и необузданој корупцији. Иако је ситуација била тешка а аргументи критике изгледали разложно, није постојала јединствена платформа у вези са страначком артикулацијом проистеклог незадовољства. Ослањајући се на Сомборску а потом и Новосадску резолуцију из 1932. године, група политичара, већина њих учесници у доношењу поменутих резолуција, али хетерогеног страначког порекла, покушала је да, средином четврте деценије прошлог века, створи одговоран политички израз за решење нагомиланих проблема у Војводини. Амбиције су биле велике али су се и потешкоће показале као значајне. Упркос динамичним медијским активностима и беспоштедној кампањи, нарочито током општинских избора 1936. године, Војвођански покрет није изашао из оквира маргиналног политичког субјекта. Разлози за то су вишеструки. Знатан број присталица Војвођанског покрета и поред слагања са основним програмским циљевима није био спреман да напусти своју странку. У тим тренуцима, уместо сарадње долазило је и до парадоксалних политичких ситуација да су доследни представници Војвођанског покрета чија је намера била да оснују странку, упоредо са критиком режима, а некада и чешће критиковали представнике опозиционих странака који су били активни у Војводини. И ово је био својеврсни показатељ да у држави оптерећеној нерешеним националним питањем и без одговарајућег уставног концепта, политички положај Војводине зависи од оствареног антагонизма у вези са територијалним апетитима водећих националних странака Срба и Хрвата. Оваква тенденција у политичком животу Краљевине Југославије није имала разумевања за ставове о уставном одређењу Војводине. Штавише, нерешиви национални проблеми упркос компромису у виду Споразума Цветоковић−Мачек, обесмислили су, за национално сврстано бирачко тело, било какав регионални приступ. Отуд је политички неуспех Војвођанског покрета био очекивана последица у предвечерје Другог светског рата. |
first_indexed | 2024-12-20T00:07:55Z |
format | Article |
id | doaj.art-1f0be27eff7d48e48653bd12a2b60977 |
institution | Directory Open Access Journal |
issn | 0350-2112 2406-1131 |
language | deu |
last_indexed | 2024-12-20T00:07:55Z |
publishDate | 2016-05-01 |
publisher | Faculty of Philosophy Novi Sad, Department of History |
record_format | Article |
series | Истраживања |
spelling | doaj.art-1f0be27eff7d48e48653bd12a2b609772022-12-21T20:00:35ZdeuFaculty of Philosophy Novi Sad, Department of HistoryИстраживања0350-21122406-11312016-05-012410.19090/i.2013.24.427-444ВОЈВОЂАНСКИ ПОКРЕТ ИЗМЕЂУ ЈЕДИНСТВЕНЕ ПОЛИТИЧКЕ ПЛАТФОРМЕ И СТРАНАЧКИХ ИНТЕРЕСАСаша Марковић0Дарко Гавриловић1Универзитет у Новом Саду Педагошки факултет, СомборУниверзитет у Новом Саду Природно-математички факултетВојвођански покрет је настао као својеврстан израз незадовољства услед економско-политичког положаја Војводине у Краљевини Југославији у периоду када, након убиства краља Александра Карађорђевића, постепено оживљава вишестраначки парламентарни живот. Намера протагониста овог покрета била је да се држава федерализује и да једна од федералних јединица буде и Војводина. Аргументи за овај став тражени су у неодговорној политици режима према Војводини, а која се заснивала на: неуспешној аграрној реформи која је требало да штити социјални мир а довела је до социјалне кризе, неприлагођеној кадровској политици у органима управе, неодмереној пореској политици и необузданој корупцији. Иако је ситуација била тешка а аргументи критике изгледали разложно, није постојала јединствена платформа у вези са страначком артикулацијом проистеклог незадовољства. Ослањајући се на Сомборску а потом и Новосадску резолуцију из 1932. године, група политичара, већина њих учесници у доношењу поменутих резолуција, али хетерогеног страначког порекла, покушала је да, средином четврте деценије прошлог века, створи одговоран политички израз за решење нагомиланих проблема у Војводини. Амбиције су биле велике али су се и потешкоће показале као значајне. Упркос динамичним медијским активностима и беспоштедној кампањи, нарочито током општинских избора 1936. године, Војвођански покрет није изашао из оквира маргиналног политичког субјекта. Разлози за то су вишеструки. Знатан број присталица Војвођанског покрета и поред слагања са основним програмским циљевима није био спреман да напусти своју странку. У тим тренуцима, уместо сарадње долазило је и до парадоксалних политичких ситуација да су доследни представници Војвођанског покрета чија је намера била да оснују странку, упоредо са критиком режима, а некада и чешће критиковали представнике опозиционих странака који су били активни у Војводини. И ово је био својеврсни показатељ да у држави оптерећеној нерешеним националним питањем и без одговарајућег уставног концепта, политички положај Војводине зависи од оствареног антагонизма у вези са територијалним апетитима водећих националних странака Срба и Хрвата. Оваква тенденција у политичком животу Краљевине Југославије није имала разумевања за ставове о уставном одређењу Војводине. Штавише, нерешиви национални проблеми упркос компромису у виду Споразума Цветоковић−Мачек, обесмислили су, за национално сврстано бирачко тело, било какав регионални приступ. Отуд је политички неуспех Војвођанског покрета био очекивана последица у предвечерје Другог светског рата.http://istrazivanja.ff.uns.ac.rs/index.php/istr/article/view/1716Војвођански покретполитикастранкеизбори |
spellingShingle | Саша Марковић Дарко Гавриловић ВОЈВОЂАНСКИ ПОКРЕТ ИЗМЕЂУ ЈЕДИНСТВЕНЕ ПОЛИТИЧКЕ ПЛАТФОРМЕ И СТРАНАЧКИХ ИНТЕРЕСА Истраживања Војвођански покрет политика странке избори |
title | ВОЈВОЂАНСКИ ПОКРЕТ ИЗМЕЂУ ЈЕДИНСТВЕНЕ ПОЛИТИЧКЕ ПЛАТФОРМЕ И СТРАНАЧКИХ ИНТЕРЕСА |
title_full | ВОЈВОЂАНСКИ ПОКРЕТ ИЗМЕЂУ ЈЕДИНСТВЕНЕ ПОЛИТИЧКЕ ПЛАТФОРМЕ И СТРАНАЧКИХ ИНТЕРЕСА |
title_fullStr | ВОЈВОЂАНСКИ ПОКРЕТ ИЗМЕЂУ ЈЕДИНСТВЕНЕ ПОЛИТИЧКЕ ПЛАТФОРМЕ И СТРАНАЧКИХ ИНТЕРЕСА |
title_full_unstemmed | ВОЈВОЂАНСКИ ПОКРЕТ ИЗМЕЂУ ЈЕДИНСТВЕНЕ ПОЛИТИЧКЕ ПЛАТФОРМЕ И СТРАНАЧКИХ ИНТЕРЕСА |
title_short | ВОЈВОЂАНСКИ ПОКРЕТ ИЗМЕЂУ ЈЕДИНСТВЕНЕ ПОЛИТИЧКЕ ПЛАТФОРМЕ И СТРАНАЧКИХ ИНТЕРЕСА |
title_sort | војвођански покрет између јединствене политичке платформе и страначких интереса |
topic | Војвођански покрет политика странке избори |
url | http://istrazivanja.ff.uns.ac.rs/index.php/istr/article/view/1716 |
work_keys_str_mv | AT sašamarković voǰvođanskipokretizmeđuǰedinstvenepolitičkeplatformeistranačkihinteresa AT darkogavrilović voǰvođanskipokretizmeđuǰedinstvenepolitičkeplatformeistranačkihinteresa |