РАТОВИ И СТАНОВНИШТВО УГАРСКЕ 1521-1718.
Доба османске власти у деловима Угарске обично се оцењује као најгори период историје те земље услед распада државе, назадовања привредних и друштвених прилика, а надасве услед маркантних демографских губитака. Услед 21 рата вођеног на територији Угарске у периоду 1521-1718, број становника је стаг...
| Main Author: | |
|---|---|
| Format: | Article |
| Language: | deu |
| Published: |
Faculty of Philosophy Novi Sad, Department of History
2016-06-01
|
| Series: | Истраживања |
| Subjects: | |
| Online Access: | http://istrazivanja.ff.uns.ac.rs/index.php/istr/article/view/1728 |
| Summary: | Доба османске власти у деловима Угарске обично се оцењује као најгори период историје те земље услед распада државе, назадовања привредних и друштвених прилика, а надасве услед маркантних демографских губитака.
Услед 21 рата вођеног на територији Угарске у периоду 1521-1718, број становника је стагнирао чак и уз масовно усељавање са Балкана, док је уз све недаће као и људске губитке Тридесетогодишњег рата европски просек пораста броја становника износио близу 60%. Као резултат тешких разарања мрежа насеља битно је проређена и структурално измењена. Такође, због ратова и имиграције сразмера Мађара у етничкој структури становништва земље опала је са 75-80% на 50%. Резултат тога било је настајање изразито мултиетничког друштва, са свим проблемима које једно вишенационално друштво може задесити у доба национализма. |
|---|---|
| ISSN: | 0350-2112 2406-1131 |