Naučna dijaspora kao pokretačka snaga za razvoj Srbije
<p>U svetlu savremenih oblika migracija kao i globalizacije i brzog razvoja tehnologija i transporta, dijaspora se sve više posmatra kroz transnacionalnu prizmu. Umesto ne svojom voljom rasejanih zemljaka koji sanjaju o povratku u zavičaj i suočavaju se s problemima integrisanja u zemlji prije...
| Main Authors: | , , |
|---|---|
| Format: | Article |
| Language: | English |
| Published: |
University of Defence in Belgrade
2013-12-01
|
| Series: | Vojnotehnički Glasnik |
| Subjects: | |
| Online Access: | http://aseestant.ceon.rs/index.php/vtg/article/view/3904 |
| Summary: | <p>U svetlu savremenih oblika migracija kao i globalizacije i brzog razvoja tehnologija i transporta, dijaspora se sve više posmatra kroz transnacionalnu prizmu. Umesto ne svojom voljom rasejanih zemljaka koji sanjaju o povratku u zavičaj i suočavaju se s problemima integrisanja u zemlji prijema, dijaspora se shvata kao veza između svetova, zemlje porekla i zemlje prijema, koja omogućava da se migracija iskoristi za razvoj zajednice i društva u celini. Umesto na povratku, naglasak je na kružnoj razmeni i transnacionalnoj mobilnosti. Na ovaj način zemlje jugoistočne Evrope pokušavaju da transformišu ‘odliv mozgova’, naročito izrazit devedesetih godina prošlog veka, u ‘kruženje mozgova’ i ‘dobitak mozgova’. Migracija je u Srbiji devedesetih godina bila izazvana pre svega bekstvom od bolnih i krvavih građanskih ratova na tlu nekadašnje Jugoslavije, međunarodnom izolacijom i NATO bombardovanjem, kao i teškom ekonomskom situacijom. U tom periodu, naročito je bio veliki odliv mladih i obrazovanih ljudi pod parolom ‘da diplomiram, pa da emigriram’. Međutim, i posle 2000. godine nastavio se odlazak obrazovanih i stručnjaka, često motivisanih profesionalnim usavršavanjem i razvojem karijere u inostranstvu. Mnogi mladi dobili su priliku da odu u inostranstvo uz pomoć stipendija stranih fondacija koje su imale za cilj da pomognu razvoj u Srbiji, poput Fondacije Aleksander fon Humboldt AvH, nemačke službe za akademsku razmenu DAAD, Fondacije Mumert, i slično. Stoga je glavni cilj ovog rada da utvrdi da li je moguće povezati stručnjake iz dijaspore i mlade studente i inženjere iz Srbije da bi se olakšao transfer znanja i njihova mobilnost i tako sprečio nenadoknadiv gubitak za zemlju. Pored teorijskih razmatranja mogućnosti poboljšanja saradnje s dijasporom, članak analizira jedan primer uspešne saradnje stručnjaka iz metalurške industrije Nemačke i stručnjaka u Srbiji, iniciran od strane predstavnika stručnjaka iz dijaspore. Na kraju se daju preporuke kako da se primene lekcije iz literature i prakse o razvoju održive saradnje stručnjaka iz dijaspore i mladih i stručnjaka u Srbiji.</p> |
|---|---|
| ISSN: | 0042-8469 2217-4753 |