Sirotinja između „kulture bede“ i Čuda u Milanu
Problem razumevanja, empatije i odnosa prema pitanju sirotinje, kao socijalno i ekonomski marginalizovanom sloju skoro svakog savremenog društva, predstavlja jedan od najizazovnijih političkih, socio-ekonomskih, humanističkih, pa i naučnih problema. U radu su upoređena dva načina razumevanja i preds...
| Main Author: | |
|---|---|
| Format: | Article |
| Language: | English |
| Published: |
University of Belgrade
2017-08-01
|
| Series: | Etnoantropološki Problemi |
| Subjects: | |
| Online Access: | https://www.eap-iea.org/novi-ojs/index.php/eap/article/view/755 |
| Summary: | Problem razumevanja, empatije i odnosa prema pitanju sirotinje, kao socijalno i ekonomski marginalizovanom sloju skoro svakog savremenog društva, predstavlja jedan od najizazovnijih političkih, socio-ekonomskih, humanističkih, pa i naučnih problema. U radu su upoređena dva načina razumevanja i predstavljanja urbane sirotinje – antropološki i kinematografski. Za primer antropološkog proučavanja i razumevanja najsiromašnijih društvenih slojeva uzeti su teorijski i praktični dometi Oskara Luisa i njegove koncepcije „kultura bede“. S druge strane je ponuđena analiza predstavljanja sirotinje kroz filmsko ostvarenje Vitorija De Sike, Čudo u Milanu (1951). Cilj ovakvog poređenja je suočavanje dva pogleda – jednog sa pretenzijom dolaženja do naučne istine o sirotinji, i drugog – sa pretenzijom subjektivnog umetničkog kreiranja „drugačije vizije stare i romantične priče o bogatom čoveku i siromahu“ i razmatranje njihovih spoznajnih i interpretativnih efekata i eventualnih potencijala za „bolje“ antropološko sagledavanje i širu teoriju i praksu datog problema. |
|---|---|
| ISSN: | 0353-1589 2334-8801 |