| Summary: | Predmet ovog rada je genocidna namera – konstitutivni element i distinktivno obeležje zločina genocida. Pregledom i analizom pravnog režima genocida i ključnih stavova doktrine o datoj problematici, u radu se ukazuje na specifičnost sadržinskih elemenata genocidne namere, njihovu konceptualnu međuzavisnost i teškoće u definisanju i primeni jasnih, opšteprihvatljivih standarda i kriterijuma u postupku utvrđivanja postojanja različitih pojavnih oblika genocidne namere i samog zločina genocida. Neka tradicionalna rešenja sučeljena su sa novim koncepcijskim pristupima i dostupnom sudskom praksom, pre svega praksom dva ad hoc tribunala, kao i stavovima i mišljenjima sudija Međunarodnog suda pravde, datih povodom tri predmeta genocida koji su izneti pred njim. Iz tog „intelektualnog kvazikonflikta” autori su izveli opšti kritički komentar – zaključak o postojanju raskoraka, nekonzistentnosti i neke vrste konfuzije u odnosu normativnog, doktrinarnog i praktično primenljivog u materiji genocida, što vodi dezavuisanju, trivijalizaciji i političkoj zloupotrebi koncepta prevencije i kažnjavanja ovog zločina, kako su oni zamišljeni u, manje više opravdano kritikovanoj, Konvenciji iz 1948. godine. U radu se ne obrađuje „nacionalna, verska, rasna i etnička grupa” kao element genocidne namere, iz razloga što je jedan od autora već objavio rad na tu temu.
|
|---|