КРАТКЕ ФОРМЕ У АНДРИЋЕВОЈ ПРОЗИ

Усмена књижевност је важан дио писане књижевне традиције, нарочито код писаца који често и радо тематизују даљу историјску прошлост и народну културу, какав је и Иво Андрић. У његовом опусу се усмена књижевност јавља у различитим облицима и има различите умјетничке функције, а у овом раду издвајају...

Full description

Bibliographic Details
Main Author: Тијана Поповић
Format: Article
Language:deu
Published: University of Banja Luka, Faculty of Philology 2020-06-01
Series:Filolog
Subjects:
Online Access:https://filolog.rs.ba/index.php/filolog/article/view/138
Description
Summary:Усмена књижевност је важан дио писане књижевне традиције, нарочито код писаца који често и радо тематизују даљу историјску прошлост и народну културу, какав је и Иво Андрић. У његовом опусу се усмена књижевност јавља у различитим облицима и има различите умјетничке функције, а у овом раду издвајају се кратке форме у прози. Ту је ријеч о конкретним примјерима кратких форми у романима и приповијеткама те ће нагласак бити на узречицама, изрекама, пословицама, клетвама, бајалицама, прoрицањима и здравицама, уз летимичан осврт на лирске и епске народне пјесме. Циљ рада је да се укаже на вишеструку функционалност различитих врста усменог књижевног насљеђа у Андрићевом прозном опусу.
ISSN:1986-5864
2233-1158