Struktura polnih razlika u doživljaju stresa na radu
Ne postoji sasvim jasna slika o tome da li se i u kojim aspektima muškarci i žene razlikuju u doživljaju stresa na radnom mestu. Većina dosadašnjih istraživanja ukazuje na veću ugroženost žena u ovom domenu, ali postoje i oprečni rezultati. Problem se komplikuje kontrolom demografskih varijabli,...
| Main Authors: | , |
|---|---|
| Format: | Article |
| Language: | Bosnian |
| Published: |
Faculty of Philosophy, University of Novi Sad
2011-07-01
|
| Series: | Primenjena Psihologija |
| Subjects: | |
| Online Access: | https://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/1127 |
| _version_ | 1819179632423862272 |
|---|---|
| author | Boris Popov Stanislava Popov |
| author_facet | Boris Popov Stanislava Popov |
| author_sort | Boris Popov |
| collection | DOAJ |
| description | Ne postoji sasvim jasna slika o tome da li se i u kojim aspektima muškarci i žene razlikuju u doživljaju stresa na radnom mestu. Većina dosadašnjih istraživanja ukazuje na veću ugroženost žena u ovom domenu, ali postoje i oprečni rezultati. Problem se komplikuje kontrolom demografskih varijabli, jer se, u nekim slučajevima, polne razlike u doživljaju stresa na radu tada gube. Dve konkurentske hipoteze pokušavaju da objasne dobijene polne razlike: hipoteza o različitoj vulnerabilnosti i hipoteza o različitoj izloženosti stresorima. Cilj ovog istraživanja jeste ispitivanje postojanja polnih razlika zaposlenih u indikatorima stresa na radu. Istraživanjem takođe želimo da ispitamo da li eventualno dobijene razlike ostaju značajne kada se kontrolišu izvori stresa i druge demografske odlike. Stres na radu u ovom istraživanju operacionalizovan je preko nekoliko (pozitivnih i negativnih) mera: distres, izgaranje, potencijalna fluktuacija i organizacijska privrženost. Istraživanje je sprovedeno na prigodnom uzorku od 221 zaposlenog sa teritorije Srbije. Dobijeni rezultati ukazuju na postojanje polnih razlika u izraženosti nekih indikatora stresa (distres i instrumentalna privrženost) u korist žena. Iako razlike nisu velike, one ostaju stabilne i kada se kontrolišu izvori stresa, kao i kada se u model uključe ostale demografske odlike. Priroda većine dobijenih polnih razlika ide u prilog hipotezi o različitoj polnoj vulnerabilnosti na stresore. Izuzetak predstavlja nalaz da su stresu najpodložniji neoženjeni muškarci i udate žene sa najvišim nivoom obrazovanja, što je više u skladu sa hipotezom o različitoj izloženosti stresorima. Poslednji nalaz, pak, treba uzeti sa rezervom zbog malog broja ispitanika u grupi sa najvišim nivoom obrazovanja. |
| first_indexed | 2024-12-22T22:01:32Z |
| format | Article |
| id | doaj.art-902ec4811c094958a6a95b0873d3b884 |
| institution | Directory Open Access Journal |
| issn | 1821-0147 2334-7287 |
| language | Bosnian |
| last_indexed | 2024-12-22T22:01:32Z |
| publishDate | 2011-07-01 |
| publisher | Faculty of Philosophy, University of Novi Sad |
| record_format | Article |
| series | Primenjena Psihologija |
| spelling | doaj.art-902ec4811c094958a6a95b0873d3b8842022-12-21T18:11:06ZbosFaculty of Philosophy, University of Novi SadPrimenjena Psihologija1821-01472334-72872011-07-014210.19090/pp.2011.2.179-195Struktura polnih razlika u doživljaju stresa na raduBoris Popov0Stanislava Popov1Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za psihologijuMedicinska škola, ZrenjaninNe postoji sasvim jasna slika o tome da li se i u kojim aspektima muškarci i žene razlikuju u doživljaju stresa na radnom mestu. Većina dosadašnjih istraživanja ukazuje na veću ugroženost žena u ovom domenu, ali postoje i oprečni rezultati. Problem se komplikuje kontrolom demografskih varijabli, jer se, u nekim slučajevima, polne razlike u doživljaju stresa na radu tada gube. Dve konkurentske hipoteze pokušavaju da objasne dobijene polne razlike: hipoteza o različitoj vulnerabilnosti i hipoteza o različitoj izloženosti stresorima. Cilj ovog istraživanja jeste ispitivanje postojanja polnih razlika zaposlenih u indikatorima stresa na radu. Istraživanjem takođe želimo da ispitamo da li eventualno dobijene razlike ostaju značajne kada se kontrolišu izvori stresa i druge demografske odlike. Stres na radu u ovom istraživanju operacionalizovan je preko nekoliko (pozitivnih i negativnih) mera: distres, izgaranje, potencijalna fluktuacija i organizacijska privrženost. Istraživanje je sprovedeno na prigodnom uzorku od 221 zaposlenog sa teritorije Srbije. Dobijeni rezultati ukazuju na postojanje polnih razlika u izraženosti nekih indikatora stresa (distres i instrumentalna privrženost) u korist žena. Iako razlike nisu velike, one ostaju stabilne i kada se kontrolišu izvori stresa, kao i kada se u model uključe ostale demografske odlike. Priroda većine dobijenih polnih razlika ide u prilog hipotezi o različitoj polnoj vulnerabilnosti na stresore. Izuzetak predstavlja nalaz da su stresu najpodložniji neoženjeni muškarci i udate žene sa najvišim nivoom obrazovanja, što je više u skladu sa hipotezom o različitoj izloženosti stresorima. Poslednji nalaz, pak, treba uzeti sa rezervom zbog malog broja ispitanika u grupi sa najvišim nivoom obrazovanja.https://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/1127polne razlikeradni stresorganizacijska privrženostizgaranje |
| spellingShingle | Boris Popov Stanislava Popov Struktura polnih razlika u doživljaju stresa na radu Primenjena Psihologija polne razlike radni stres organizacijska privrženost izgaranje |
| title | Struktura polnih razlika u doživljaju stresa na radu |
| title_full | Struktura polnih razlika u doživljaju stresa na radu |
| title_fullStr | Struktura polnih razlika u doživljaju stresa na radu |
| title_full_unstemmed | Struktura polnih razlika u doživljaju stresa na radu |
| title_short | Struktura polnih razlika u doživljaju stresa na radu |
| title_sort | struktura polnih razlika u dozivljaju stresa na radu |
| topic | polne razlike radni stres organizacijska privrženost izgaranje |
| url | https://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/1127 |
| work_keys_str_mv | AT borispopov strukturapolnihrazlikaudozivljajustresanaradu AT stanislavapopov strukturapolnihrazlikaudozivljajustresanaradu |