| Summary: | Cilj ovog rada jeste da doprinese analizi sudijskog stvaralaštva u Republici Srbiji. Preciznije rečeno, tvrdnja koja se u radu zastupa jeste da presuđivanje u slučajevima nejasnosti nužno uključuje stvaranje prava. Rad je podeljen u šest delova. Uvodni deo ističe značaj koji ovo pitanje ima u modernoj jurisprudenciji. Drugi deo se bavi analizom zakonskih neodređenosti, sa posebnim osvrtom na nejasnost. U narednom delu se obrađuju pitanja: (1) ko je obavezan da rešava problem zakonske nejasnosti i (2) na koji način srpski sudovi kao središnji organi kojima je povereno pravno tumačenje to čine. Četvrti deo iznosi argumente u prilog tvrdnji da je rešavanje nejasnosti stvaralačka delatnost, dok se peti bavi potencijalnim prigovorima koji se mogu uputiti toj tvrdnji. Na kraju, šesti deo obrazlaže sam značaj rada i ističe njegova ograničenja u smislu eksplanatorne moći.
|
|---|