„Smrt džeza“: kraj istorije jedne improvizovane muzike?
Uopšte nije lako kada treba da se ponudi naučno objašnjenje za to kako i zašto su prvaci džeza počeli da gube svoju publiku, a možda i još važnije kako i zašto je džez publika gubila svoje umetničke majstore. Naravno, u antropologiji se mogu pronaći razlozi za posrtanje i nestanak inovativnosti i k...
| Main Author: | |
|---|---|
| Format: | Article |
| Language: | English |
| Published: |
University of Belgrade
2018-07-01
|
| Series: | Etnoantropološki Problemi |
| Subjects: | |
| Online Access: | https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/860 |
| _version_ | 1818407741680517120 |
|---|---|
| author | Nikola Samardžić |
| author_facet | Nikola Samardžić |
| author_sort | Nikola Samardžić |
| collection | DOAJ |
| description | Uopšte nije lako kada treba da se ponudi naučno objašnjenje za to kako i zašto su prvaci džeza počeli da gube svoju publiku, a možda i još važnije kako i zašto je džez publika gubila svoje umetničke majstore. Naravno, u antropologiji se mogu pronaći razlozi za posrtanje i nestanak inovativnosti i kreativnosti, duboko ukorenjenih u suštinski novim muzičkim pravcima. Već poznati argument počiva u pretpostavci da je rok invazija preplavila tržište koje je prethodno pripadalo džezu, a da je džez izgubio komercijalnu atraktivnost, pošto je rok produkcija daleko prevazišla džez izdanje. Međutim, džez je uspešno odgovorio pokretom fuzije, rekordnom prodajom i ogromnom popularnošću. Nova džez publika, koja se pojavila krajem šezdesetih godina, ignorisala je neke od kritika usmerenih na obeshrabrivanje fuzije i slične eksperimente, odbacivši svako koketiranje sa popularnom muzikom, iako je džez, u svojim korenima i tokom celokupne svoje prve polovine postojanja, bio prvenstveno muzika za ples i zabavu, dominantno zasnovan na čvrstom, predvidljivom, stilskom manirizmu. Možda odgovore treba tražiti u promenama u produkcijskom formatiranju, sadržaju i potrošnji, ukoliko su digitalizacija i jednostavan pristup sadržajima zaista obeshrabrili istovremeno i umetnike i publiku. Inflacija u produkciji nije mogla da prikrije to da novi talenti i koncepti nisu uzbudljiviji i upečatljiviji od onih iz vremena kada je džez smatran živim, zahvaljujući dinamici dubokog, inspirativnog, uzbudljivog izraza i stalne promene. Međutim, bilo bi korisno takođe ispitati i uticaj državnog protekcionizma i akademizma na pad inspiracije i moći individualnog izražavanja. |
| first_indexed | 2024-12-14T09:32:39Z |
| format | Article |
| id | doaj.art-a2dd18964af14d1f9303f5a8ecccfc93 |
| institution | Directory Open Access Journal |
| issn | 0353-1589 2334-8801 |
| language | English |
| last_indexed | 2024-12-14T09:32:39Z |
| publishDate | 2018-07-01 |
| publisher | University of Belgrade |
| record_format | Article |
| series | Etnoantropološki Problemi |
| spelling | doaj.art-a2dd18964af14d1f9303f5a8ecccfc932022-12-21T23:08:01ZengUniversity of BelgradeEtnoantropološki Problemi0353-15892334-88012018-07-0113210.21301/eap.v13i2.4„Smrt džeza“: kraj istorije jedne improvizovane muzike?Nikola SamardžićUopšte nije lako kada treba da se ponudi naučno objašnjenje za to kako i zašto su prvaci džeza počeli da gube svoju publiku, a možda i još važnije kako i zašto je džez publika gubila svoje umetničke majstore. Naravno, u antropologiji se mogu pronaći razlozi za posrtanje i nestanak inovativnosti i kreativnosti, duboko ukorenjenih u suštinski novim muzičkim pravcima. Već poznati argument počiva u pretpostavci da je rok invazija preplavila tržište koje je prethodno pripadalo džezu, a da je džez izgubio komercijalnu atraktivnost, pošto je rok produkcija daleko prevazišla džez izdanje. Međutim, džez je uspešno odgovorio pokretom fuzije, rekordnom prodajom i ogromnom popularnošću. Nova džez publika, koja se pojavila krajem šezdesetih godina, ignorisala je neke od kritika usmerenih na obeshrabrivanje fuzije i slične eksperimente, odbacivši svako koketiranje sa popularnom muzikom, iako je džez, u svojim korenima i tokom celokupne svoje prve polovine postojanja, bio prvenstveno muzika za ples i zabavu, dominantno zasnovan na čvrstom, predvidljivom, stilskom manirizmu. Možda odgovore treba tražiti u promenama u produkcijskom formatiranju, sadržaju i potrošnji, ukoliko su digitalizacija i jednostavan pristup sadržajima zaista obeshrabrili istovremeno i umetnike i publiku. Inflacija u produkciji nije mogla da prikrije to da novi talenti i koncepti nisu uzbudljiviji i upečatljiviji od onih iz vremena kada je džez smatran živim, zahvaljujući dinamici dubokog, inspirativnog, uzbudljivog izraza i stalne promene. Međutim, bilo bi korisno takođe ispitati i uticaj državnog protekcionizma i akademizma na pad inspiracije i moći individualnog izražavanja.https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/860džeztržišteprodajainovacijapopularna muzika |
| spellingShingle | Nikola Samardžić „Smrt džeza“: kraj istorije jedne improvizovane muzike? Etnoantropološki Problemi džez tržište prodaja inovacija popularna muzika |
| title | „Smrt džeza“: kraj istorije jedne improvizovane muzike? |
| title_full | „Smrt džeza“: kraj istorije jedne improvizovane muzike? |
| title_fullStr | „Smrt džeza“: kraj istorije jedne improvizovane muzike? |
| title_full_unstemmed | „Smrt džeza“: kraj istorije jedne improvizovane muzike? |
| title_short | „Smrt džeza“: kraj istorije jedne improvizovane muzike? |
| title_sort | smrt dzeza kraj istorije jedne improvizovane muzike |
| topic | džez tržište prodaja inovacija popularna muzika |
| url | https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/860 |
| work_keys_str_mv | AT nikolasamardzic smrtdzezakrajistorijejedneimprovizovanemuzike |