Свирепост и тиранија турских султана у ренесансној новели
Предмет анализе у овом раду су две ренесансне новеле: aутор прве је италијански ренесансни писац Матео Бандело (Matteo Bandello), а Франсоа де Белфоре (François de Belleforest) творац њеног француског превода-адаптације, као и друге анализиране приче, инспирисане једном ренесансном трагедијом. Осно...
| Main Author: | |
|---|---|
| Format: | Article |
| Language: | English |
| Published: |
University of Belgrade
2017-03-01
|
| Series: | Etnoantropološki Problemi |
| Subjects: | |
| Online Access: | https://www.eap-iea.org/novi-ojs/index.php/eap/article/view/740 |
| Summary: | Предмет анализе у овом раду су две ренесансне новеле: aутор прве је италијански ренесансни писац Матео Бандело (Matteo Bandello), а Франсоа де Белфоре (François de Belleforest) творац њеног француског превода-адаптације, као и друге анализиране приче, инспирисане једном ренесансном трагедијом. Основна тема обе приче је елиминација потенцијалног претендента на престо у Османском царству: у првој се приказује братоубиство приликом ступања на власт Мехмеда II, а у другој Сулејманово погубљење најстаријег сина Мустафе због наводне издаје оца. После указивања на основне особине Банделове ренесансне новеле, као и њене новоосноване подврсте „трагичних приповести“, посебна пажња посвећена је начину на који Бандело и Белфоре приказују историјске догађаје: приче о суровости и изопачености турских султана својеврстан су – макар литерарни – обрачун с објективном опасношћу коју за Европу представља Османско царство. Поред видљивих идеолошких побуда, код ових аутора, а нарочито код Белфореа, уочава се и тежња ка приближавању жанру трагедије. Трагедија се тада првенствено схвата као приказивање патетичних и болних призора; о томе на плану израза сведоче естетика патње и емфаза. |
|---|---|
| ISSN: | 0353-1589 2334-8801 |