Поезија реалистичког „чула“: двојност јунаковог света у приповеци „Нема краја“ Антонија Исаковића
Предмет овог рада јесу поступци захваљујући којима је Антоније Исаковић у приповеци „Нема краја“ – одабраној сходно композиционој и, последнично, семантичкој повлашћености унутар прозне збирке Празни брегови (1969) – преосмислио реалистичкe књижевне обрасце. Епитет реалистичко овде се односи на књи...
Main Author: | |
---|---|
Format: | Article |
Language: | deu |
Published: |
Institute for Literature and Art
2024-02-01
|
Series: | Књижевна историја |
Subjects: | |
Online Access: | http://knjizevnaistorija.rs/index.php/home/article/view/476 |
Summary: | Предмет овог рада јесу поступци захваљујући којима је Антоније Исаковић у приповеци „Нема краја“ – одабраној сходно композиционој и, последнично, семантичкој повлашћености унутар прозне збирке Празни брегови (1969) – преосмислио реалистичкe књижевне обрасце. Епитет реалистичко овде се односи на књижевни метод који надилази стилско-формативну или књижевноисторијску категорију реализма. У раду ће се размотрити одговарајуће особености Исаковићевог проседеа, које су илустративне за један вид модернизације послератне српске прозе на реалистичким основама.
|
---|---|
ISSN: | 0350-6428 2738-151X |