МИТРАИЗАМ НА ПРОСТОРУ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ – ИСТОРИЈСКЕ ОКОЛНОСТИ
Култ персијског божанства Митре, Непобједивог Сунца, био је најважнији и најраспрострањенији оријентални култ у Римском царству. Епиграфске и археолошке потврде обожавања Митре су забиљежене у свим провинцијама огромне Империје на три континента. Тако су откривени култни споменици и на територији да...
| Main Author: | |
|---|---|
| Format: | Article |
| Language: | srp |
| Published: |
Narodni muzej Leskovac
2022-10-01
|
| Series: | Лесковачки зборник |
| Subjects: | |
| Online Access: | https://leskovackizbornik.rs/index.php/zbornik/article/view/113 |
| _version_ | 1811195306563338240 |
|---|---|
| author | Dimitrije Trifković |
| author_facet | Dimitrije Trifković |
| author_sort | Dimitrije Trifković |
| collection | DOAJ |
| description | Култ персијског божанства Митре, Непобједивог Сунца, био је најважнији и најраспрострањенији оријентални култ у Римском царству. Епиграфске и археолошке потврде обожавања Митре су забиљежене у свим провинцијама огромне Империје на три континента. Тако су откривени култни споменици и на територији данашње јужне Србије, односно у дијеловима римских провинција Горње Мезије и Тракије. У овом раду је описано шест таквих споменика: два вотивна олтара са натписима, из Осмакова код Пирота и Равне, те четири рељефне иконе са сценом тауроктоније из мјеста Рагодеша и Раснице код Пирота, Ражња код Алексинца и Мрамора код Ниша. Циљ рада је био да се на основу анализе ових споменика истакну поједине историјске околности развоја митраизма у јужној Србији. Ово подручје је било погодно за ширење ове источњачке религије из више разлога. То је богат рударски крај, раскрсница више важних римских путева на Балкану и сједиште неких војних јединица. Све ове околности су резултовале значајном заступљеношћу Митриног култа. Вријеме процвата митраизма обухвата период од средине II до средине III вијека, што јасно потврђују епиграфски завјети. А иконографска анализа рељефних плоча показује да оне припадају дунавском типу и да митраизам продире у јужну Србију из доњег Подунавља, линијом римског лимеса на овој ријеци. Доњи фриз са споредним сценама из Митрине култне легенде упућује на вјерске центре Дакије као узоре у изради икона. |
| first_indexed | 2024-04-12T00:40:11Z |
| format | Article |
| id | doaj.art-fa074edbd0cf4bdcbfe4061ccef2a0c7 |
| institution | Directory Open Access Journal |
| issn | 0459-1070 2955-9952 |
| language | srp |
| last_indexed | 2024-04-12T00:40:11Z |
| publishDate | 2022-10-01 |
| publisher | Narodni muzej Leskovac |
| record_format | Article |
| series | Лесковачки зборник |
| spelling | doaj.art-fa074edbd0cf4bdcbfe4061ccef2a0c72022-12-22T03:55:02ZsrpNarodni muzej LeskovacЛесковачки зборник0459-10702955-99522022-10-0162233210.46793/LZ-LXII.023T113МИТРАИЗАМ НА ПРОСТОРУ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ – ИСТОРИЈСКЕ ОКОЛНОСТИDimitrije Trifković0Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале, Босна и ХерцеговинаКулт персијског божанства Митре, Непобједивог Сунца, био је најважнији и најраспрострањенији оријентални култ у Римском царству. Епиграфске и археолошке потврде обожавања Митре су забиљежене у свим провинцијама огромне Империје на три континента. Тако су откривени култни споменици и на територији данашње јужне Србије, односно у дијеловима римских провинција Горње Мезије и Тракије. У овом раду је описано шест таквих споменика: два вотивна олтара са натписима, из Осмакова код Пирота и Равне, те четири рељефне иконе са сценом тауроктоније из мјеста Рагодеша и Раснице код Пирота, Ражња код Алексинца и Мрамора код Ниша. Циљ рада је био да се на основу анализе ових споменика истакну поједине историјске околности развоја митраизма у јужној Србији. Ово подручје је било погодно за ширење ове источњачке религије из више разлога. То је богат рударски крај, раскрсница више важних римских путева на Балкану и сједиште неких војних јединица. Све ове околности су резултовале значајном заступљеношћу Митриног култа. Вријеме процвата митраизма обухвата период од средине II до средине III вијека, што јасно потврђују епиграфски завјети. А иконографска анализа рељефних плоча показује да оне припадају дунавском типу и да митраизам продире у јужну Србију из доњег Подунавља, линијом римског лимеса на овој ријеци. Доњи фриз са споредним сценама из Митрине култне легенде упућује на вјерске центре Дакије као узоре у изради икона.https://leskovackizbornik.rs/index.php/zbornik/article/view/113митраизамјужна србијатауроктонијадунавски тип култне иконе |
| spellingShingle | Dimitrije Trifković МИТРАИЗАМ НА ПРОСТОРУ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ – ИСТОРИЈСКЕ ОКОЛНОСТИ Лесковачки зборник митраизам јужна србија тауроктонија дунавски тип култне иконе |
| title | МИТРАИЗАМ НА ПРОСТОРУ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ – ИСТОРИЈСКЕ ОКОЛНОСТИ |
| title_full | МИТРАИЗАМ НА ПРОСТОРУ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ – ИСТОРИЈСКЕ ОКОЛНОСТИ |
| title_fullStr | МИТРАИЗАМ НА ПРОСТОРУ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ – ИСТОРИЈСКЕ ОКОЛНОСТИ |
| title_full_unstemmed | МИТРАИЗАМ НА ПРОСТОРУ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ – ИСТОРИЈСКЕ ОКОЛНОСТИ |
| title_short | МИТРАИЗАМ НА ПРОСТОРУ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ – ИСТОРИЈСКЕ ОКОЛНОСТИ |
| title_sort | митраизам на простору јужне србије историјске околности |
| topic | митраизам јужна србија тауроктонија дунавски тип култне иконе |
| url | https://leskovackizbornik.rs/index.php/zbornik/article/view/113 |
| work_keys_str_mv | AT dimitrijetrifkovic mitraizamnaprostoruǰužnesrbiǰeistoriǰskeokolnosti |